Stefan Zlatanović opisao kako su ubili Ranka Radiševića u Rušnju

RANKO Radošević je tražio od Stefana Zlatanovića (28) iz Lebana i Luke Vučetića (26) iz Kraljeva da ubiju čoveka u Beogradu, što su oni odbili, pa su ubili Radoševića. Ovako bi se mogla sažeti suština odbrane okrivljenog Stefana Zlatanovića, koju je on danas tri sata detaljno izneo na suđenju u Višem sudu u Beogradu.

Zlatanović i Vučetić su optuženi da su 9. marta 2023. godine u kafiću na benzinskoj pumpi u Rušnje ubili Ranka Radoševića, a potom doveli u opasnost živote trojice gostiju. Oni se terete i za nedozvoljeno nošenje oružja. Pored njih, za pomaganje u ovom ubistvu optuženi su Marko Pjanović (28) i Azra Šabanović (22) iz Bosne i Hercegovine, koji su izručeni na suđenje u Beogradu i koji tvrde da nemaju nikakve veze s tim.

Optuženi Zlatanović je rekao da je želio da se brani ćutanjem, ali je odlučio da iznese odbranu i neće odgovarati na pitanja, jer zna šta će mu tužilaštvo i sud postaviti, jer mu ovo nije prvo suđenje.

Rekao je da je 2020. godine izašao iz zatvora, gdje je bio četiri godine i tri mjeseca, te da nije mogao da nađe posao.

– Na poziv prijatelja koji živi u Kanadi, došao sam u Beograd. Tamo su me čekali njegovi prijatelji Vlada i Bane, koji su rekli da imaju posao da prevezem tri automobila iz Beograda do Beograda i za to sam dobio 1.000 evra – rekao je Zlatanović na sudu. – Tada više nije bilo posla za mene, jer je smanjen jer je došla zima, pa su rekli da će doneti torbu, koju treba da čuvam dok neko ne dođe po nju. Rekli su mi da je ne diram, da na njoj ne ostane trag od mog DNK. Uzeo sam gumene rukavice, otvorio ih, a unutra je bilo oružje, uglavnom pištolji. U jednom trenutku su mi rekli da pozovem prijatelja od poverenja, da uvek neko bude u stanu ako mi zatreba torba, pa sam nazvao Luku. Kada je došao, dobili smo šifrovane telefone i preko njih smo komunicirali sa Vladom i Banetom.

Optuženi je rekao da žive u starom stanu i da su 24. januara prošle godine dobili poruku da je u stanu “vruće” i da moraju da se presele.

Nakon toga su dobili poruku da se posao s oružjem zaustavlja i da svaki može uzeti po jedan pištolj.

– Onda su nam ponudili novi posao. Rekli su da je manje rizika, a više profita i da treba slijediti jednog čovjeka. Prvog dana smo ga pratili i slali fotografije. Kasnije bih vam napisao pismo o tom coveku, koje cete dati tuzilastvu, ne bih sada zbog medija da otkrivam ko je, da ne izlazi u javnost, da ne pravim jos vece jedan. Problem za sebe – rekao je Zlatanović sudiji. – Pratili smo ga tri dana, a onda smo nekoliko dana preskočili, jer nas je mrzeo, pa smo slali poruke kada je izašao iz kuće i kada se vratio, a nas nije bilo. Pratili smo ga 5. marta kada je bio u autu sa suprugom i djecom, ali smo ga izgubili jer nas je uhvatilo crveno svjetlo na semaforu. Prijavili smo da je u tržnom centru i nakon sat vremena je izašao, iako nismo znali gdje se nalazi.

Optuženi je potom rekao da su im Vlada i Bane 7. marta doneli bombu i daljinsko aktiviranje i rekli da će je u tri sata ujutru staviti ispod automobila čoveka kojeg prate, ispod vozačevog sedišta.

– Rekli su mi da se radi kamera pravim da vezujem pertle, da parkiram 20 metara dalje i čim neko uđe, ma ko, mi to odmah aktiviramo. Odgovorio sam da neću nikoga ubiti i tada su počeli problemi – tvrdi Zlatanović. – Rečeno nam je da se nađemo sutradan na pumpi u Rušnji i da se nađemo s Rankom Crnogorcem. Rekli su mi da je prodaja oružja i bombi išla preko njega i da je prodaja polovnih automobila samo paravan za prodaju oružja. Luka se nije osjećao dobro, pa sam uzeo djevojku, jer sam znao da me neće maltretirati pred njom.

On je negirao da se na tom sastanku pretvarao da želi da kupi auto, jer da je to rekao, sjeo bi da ga vozi da ga testira, a sjedio je na suvozačevom mjestu, dok je Ranko vozio:

– Na okretnici kod Sremčice zamolio me je da izađem iz auta i rekao da će me ošamariti što sam odveo devojku. Rekao je da sutra vraćamo aute, telefone, bombe i puške i imamo 48 sati da ubijemo tog čovjeka, rukama, kamenom, lukom i strijelom, kako god znamo ili će nam pobiti porodice, zakopati ih i onda oguliti nas živi. Luka i ja smo imali oko 8.000 evra i hteli smo sutradan da mu to odnesemo, da nam vrati sve što su nam dali i da platimo stan i pitamo koliko nam još treba, jer nismo hteli da ubijemo čoveka. Nosili smo hirurške maske, jer nam je Ranko rekao da ih stavimo, jer je imao operaciju srca, pa se plašio da Luka ima neki virus i da mu ga ne prenese. Kad smo stigli, Ranko je razgovarao telefonom, vidio nas je i Luka mi je rekao da “vadim pištolj iz torbe”, a onda je izvadio pištolj i pucao u Ranka. Ispalio je četiri, pet metaka, ali na njemu nije bilo ništa, pa smo mislili da ima pancir. Ušao je u kafić, a ja sam krenuo za njim. Pucao sam mu u leđa, ali kada je pao, prišao sam i pucao mu u glavu.

Odatle su, kaže, pobjegli automobilom sa kanisterom za gorivo, jer im je rečeno da ga kupe prije dolaska na pumpu. Na kiosku su kupili upaljač, skinuli jakne i trenirke i upalili ih u autu.

– Pozvali smo taksi, ali kada nas je dovezao, pobegli smo, ne znam zašto, jer smo sa sobom imali 8.000 evra. Povratila sam u stanu. Tu sam donio i pištolj koji je kasnije pronađen. Molio sam Boga da nas policija uhvati, a ne Vladu i Baneta ili bilo koga od njih. Kada je policija pokucala na vrata, otvorio sam ih i podigao ruke. Sinulo mi je kada su me odveli u Centralni zatvor – rekao je Zlatanović, rekavši da se kaje zbog svega i da se kune onog dana kada je došao u Beograd.

Na kraju je rekao da ne poznaje optužene Azru Šabanović i Marka Pjanovića i da ne zna kako su oni završili sa njim i Lukom na suđenju.

Branilac Azre Šabanović ponudio je kauciju od 25.000 eura da se brani sa slobode, ali je sud to odbio.

ON ŽELI DA SE BRANI

Advokat Stefana Zlatanovića po službenoj dužnosti je na početku suđenja zatražio njegovo izuzeće jer dugo nisu razgovarali i ne može savesno da obavlja poslove branioca. Zlatanović je rekao da je želio da iznese svoju odbranu, ali da defanzivcu to ne odgovara. Pošto je sudija odbio da ga pusti, Zlatanović je rekao da će pokušati da dobije novac i angažuje advokata, a ako ne uspe, braniće se sam, a ovaj advokat neka samo sedi u sudnici, jer mora da ima advokata.