Da li će Srbija “uskočiti u isti voz” sa Crnom Gorom za pristupanje Jedistvenom području plaćanja u evrima (SEPA)? – Ekonomija

Preduzeli smo sve neophodne mere kako bismo što pre ostvarili brži i efikasniji platni promet sa Evropskom unijom i regionom, saopštila je NBS za EWB, odgovarajući na pitanje kako izgleda da će Srbija što pre pristupiti SEPA, inicijativi Evropske unije koja je pokrenuta sa ciljem jednostavnijeg, bržeg i jeftinijeg bankovnog transfera novca.

Ova tema ponovo je dospela u fokus javnosti kada je generalni direktor Direktorata Evropske komisije za susedstvo i proširenje Gert Jan Kopman, u ovonedeljnom obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta, izrazio očekivanje da će Crna Gora, kao prva država Zapadnog Balkan, postat će članica SEPA područja 1. januara 2025. godine

Kako Kopman tvrdi, Crnoj Gori bi se uskoro mogle pridružiti Albanija i Sjeverna Makedonija, a “za članstvo su veoma zainteresovani i Srbija i Kosovo”, te se nada da će Bosna i Hercegovina uskoro postati dio SEPA.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno, posle sastanka sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, da bez obzira na tehnička kašnjenja u pojedinim aspektima, poput SEPA, ostaje uveren da je Srbija uspela da “uđe u taj voz” i da od 1. dio jedinstvenog područja plaćanja u eurima.

SEPA je panevropska inicijativa, pokrenuta 2008. godine, koja pojednostavljuje, ubrzava i usklađuje elektronska plaćanja, a minimizira troškove. Prvenstveno je dizajniran za tržište EU, ali sada pokriva 36 zemalja, a ne samo sve članice EU.

Okosnicu SEPA čini skup pravila i standarda za implementaciju bezgotovinskog plaćanja. Da bi neke od zemalja pristupile SEPA, moraju poštovati propise EU u oblasti platnih sistema u pravnom i tehničkom smislu, te nacionalne banke koje u ime zemalja podnose zahtjev za pristupanje SEPA. zemlje u SEPA, igraju veoma važnu ulogu u takvom procesu.

Prema analizama Svetske banke, kako je EWB rečeno u NBS, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između privreda regiona su šest puta veći od onih u EU.

Procjenjuje se da će, ukoliko se digitalizacija plaćanja poveća za 10 posto na regionalnom nivou, to dovesti do smanjenja sive ekonomije za oko dva posto.

“SEPA i prateće aktivnosti trebale bi da dovedu i do smanjenja troškova doznaka, a prema procjeni Svjetske banke, ukoliko se troškovi doznaka smanje za oko tri posto, to će dovesti do uštede od pola milijarde eura na nivou regiona Zapadnog Balkana“, navode u NBS.

Evropska komisija kaže da zemlje koje se prijavljuju za pridruživanje SEPA moraju pokazati da ispunjavaju kriterijume koje je postavilo Evropsko vijeće za plaćanja (EPC), uključujući usklađivanje sa relevantnim pravnim tekovinama EU u oblastima plaćanja, bankarstva i borbe protiv pranja novca.