EVROPSKA BANKA UPOZORILA Kriza još uvek moguća, restriktivne mere i oprez u vezi sa katnim stopama (VIDEO)

Christine Lagarde, predsjednica Evropske centralne banke (ECB), naglasila je oprezan pristup daljem smanjenju kamatnih stopa zasnovan na podacima. Naglasila je potrebu rješavanja pitanja produktivnosti, troškova energije i digitalizacije, pozivajući na hitnu akciju.

Christine Lagarde, predsjednica Evropske centralne banke (ECB), ponovila je da će zadržati pristup monetarnoj politici zasnovan na podacima, napominjući da uprkos nedavnim dezinflatornim trendovima, ECB još nije spremna unaprijed obećati agresivan ciklus popuštanja.

U razgovoru sa Frédéric Kempeom, predsjednikom i izvršnim direktorom Atlantskog savjeta, Lagarde je objasnila da će odluke ECB-a o kamatnim stopama i dalje ovisiti o pristiglim ekonomskim podacima, naglašavajući potrebu za oprezom u procjeni promjenjivih ekonomskih uslova.

– Uvjereni smo da je put dezinflacije u toku i da možemo nastaviti sa povlačenjem restriktivne monetarne politike, ali moramo biti oprezni – rekla je ona, napominjući da će sva buduća smanjenja zavisiti od podataka.

Iako je ECB već smanjila kamatne stope u junu, septembru i oktobru, Lagarde je odbacila bilo kakvu ideju o unaprijed određenoj strategiji smanjenja. – Nemamo linearnu sekvencu sistema – istakla je ona, ističući fleksibilan pristup ECB-a od slučaja do slučaja.

U međuvremenu, u Washingtonu, Philip Lane, glavni ekonomista ECB-a, dao je oprezno optimističnu prognozu za oporavak ekonomije eurozone na godišnjem sastanku IIF-a 2024. godine.



Lane je priznao da su neki nedavni podaci pokrenuli pitanja o rastu, ali ECB ne predviđa drastično slabljenje ekonomije eurozone.

– Dobar oporavak privrede je i dalje verovatan osnovni scenario – istakao je Lane, ističući prilično snažan rast plata kao pozitivan znak i potvrđujući poverenje ECB u proces dezinflacije koji je u toku.

Evropski jaz u konkurentnosti zavisi od produktivnosti

Rešavajući širu zabrinutost oko konkurentnosti Evrope, Lagard je ukazala na značajno zaostajanje u rastu produktivnosti u poređenju sa Sjedinjenim Državama.

– Produktivnost u SAD porasla je za 50 posto između 1995. i 2020. godine, dok je produktivnost u Evropi porasla za samo 28 posto. Evropa zaostaje kada je u pitanju produktivnost – rekla je Lagard, prepoznajući potrebu da Evropa sustigne kao prioritet.

Lagarde je veliki dio ovog jaza u produktivnosti pripisala sporijem usvajanju tehnologije na kontinentu. – Kada pogledate razliku između 50 posto i 28 posto, vidite da veliki dio dolazi iz tehnološkog sektora – napomenula je ona.

JOŠ JEDNA DOBRA ODLUKA ECB Dezinflacija dobro napreduje – kamate su pale

Prema riječima šefa ECB-a, sljedeći izazov za Evropu je da identifikuje sektore koji će pokretati budući rast produktivnosti.

Pored produktivnosti, Lagarde je identifikovala visoke troškove energije kao značajnu prepreku evropskoj konkurentnosti. Ona je istakla velike razlike između Evrope i SAD.

– Ako pogledate cijenu energenata, ona je dva do tri puta viša u Evropi nego u SAD. Ako pogledate cijenu plina [goriva]u Evropi je četiri do pet puta veća.

Lagarde je ponovila preporuke iz nedavnog izvještaja Marija Dragija, zalažući se za – brzu i pametnu dekarbonizaciju ekonomije – kao ključno rješenje. Ovakav pristup bi, tvrdi ona, na kraju doveo do jeftinije energije kada se ulože neophodna ulaganja.

– Evropa može biti lider u nefosilnoj energiji, što bi dovelo do znatno jeftinijeg izvora energije nakon završetka tranzicije – rekla je ona, ističući da bi ova strategija ne samo poboljšala konkurentnost, već i riješila sve veće posljedice klimatske promjene. .

Unija tržišta kapitala – 'Hitno je sada'

Treći ključni izazov za Evropu, prema Lagarde, je digitalizacija. Ona je istakla da Evropa daleko zaostaje za SAD i Kinom u obezbeđivanju rizičnog kapitala potrebnog za podsticanje digitalnih inovacija.

– Ako pogledate iznos rizičnog kapitala koji se prikupi u Evropi, on je minimalan u odnosu na ono što se prikupi u SAD ili čak u Kini – napomenula je ona.

Da bi se ovo riješilo, dugo se zagovara stvaranje Unije tržišta kapitala – jedinstvenog, integrisanog finansijskog tržišta u cijeloj eurozoni. Takvo tržište bi obezbijedilo neophodne tokove kapitala za podršku tehnološkim inovacijama i digitalizaciji, čime bi se poboljšala produktivnost širom Evrope.

Pozivajući se na Draghijev izvještaj, Lagarde se složila da Evropa mora preći sa identifikovanja problema na implementaciju rješenja.

– Sada treba da uđemo u detalje, zasukamo rukave i završimo posao – napomenula je ona. – Hitnost je sada, kaže Lagardova, a prenosi Euronews Business.