“GREŠKA NUKLEARNIH RAZMERA” Dženkins izneo zabrinutost da bi britanska vojna podrška Ukrajini mogla dovesti do POTPUNE ESKALACIJE sukoba

Članak koji je napisao britanski novinar Sajmon Dženkins za „The Guardian“, u kojem se kritički osvrće na britansku politiku prema Ukrajini, otvara ozbiljnu debatu o potencijalnim posledicama davanja Ukrajini dozvole za napade u dubinu ruske teritorije.

Dženkins iznosi oštru ocenu da bi odobrenje za korišćenje britanskih dalekometnih raketa protiv Rusije moglo predstavljati „grešku nuklearnih razmera“.

On time ukazuje na izuzetno visoke rizike takvog poteza, kako na globalnom političkom planu, tako i u smislu vojnog eskaliranja sukoba.

Kritika britanske vojne politike

Prema Dženkinsu, trenutna britanska vojna politika u kontekstu sukoba u Ukrajini deluje kao „oružano poziranje“ koje ne donosi nikakve konkretne koristi.

On kritikuje vojne i političke vođe, uključujući premijera Kir Starmera, za njihovu podršku Ukrajini, posebno u vidu dozvole za korišćenje dalekometnih raketa Storm Shadow.

Dženkins ovu podršku smatra besmislenom i upozorava da ona samo dodatno podstiče skepticizam kod ključnih međunarodnih igrača, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde bi sledeći predsednik mogao biti Donald Tramp, poznat po kritičkom stavu prema NATO-u i međunarodnim intervencijama.

Pitanje nuklearne pretnje

Dženkinsova tvrdnja o „grešci nuklearnih razmera“ ukazuje na mogućnost da bi britanska vojna podrška Ukrajini mogla dovesti do eskalacije sukoba na nivo na kojem bi upotreba nuklearnog oružja postala realna opcija.

U tom kontekstu, članak sugeriše da se Zapad, uključujući Veliku Britaniju, upušta u opasnu igru eskalacije konflikta sa Rusijom, što bi moglo imati katastrofalne posledice po globalnu sigurnost.

Politika Zapada prema Ukrajini

Jedan od ključnih Dženkinsovih argumenata je da podrška Zapada Vladimiru Zelenskom zapravo pogoršava političku situaciju u svetu. On smatra da zapadni lideri, prikazujući se kao „opasni momci“, ne donose nikakvu korist svetu i da samo prolongiraju sukob obećavajući Zelenskom „potpunu pobedu“.

Dženkins kritikuje zapadne lidere zbog ovakvog pristupa, jer, kako tvrdi, oni znaju da takva pobeda nije moguća. Ova retorika, prema njegovom mišljenju, samo produžava patnje ljudi i razaranja koja prate sukob.

Ovaj stav dovodi u pitanje širu strategiju Zapada, posebno u pogledu njihovih dugoročnih ciljeva i moralne odgovornosti.

Dženkins se zalaže za realističniji pristup koji bi se fokusirao na postizanje političkog rešenja, a ne na beskonačno podsticanje vojnih napora koje vodi Ukrajina, uz podršku zapadnih sila.

Stavovi bivših britanskih zvaničnika

Pored Dženkinsove analize, članak se osvrće i na stavove pet bivših ministara odbrane Velike Britanije, kao i bivšeg premijera Borisa Džonsona, koji su apelovali na aktuelnog premijera Kira Starmera da odobri Ukrajini korišćenje britanskih raketa Storm Shadow za napade na rusku teritoriju.

Oni su čak sugerisali da bi Starmer trebalo da prekrši protokol koji zahteva saglasnost SAD za takve akcije, što bi dodatno zakomplikovalo odnose unutar NATO saveza.

Ovaj poziv bivših zvaničnika naglašava duboke podele unutar britanskog političkog i vojnog establišmenta po pitanju pristupa ukrajinskom sukobu.

Dok jedni smatraju da bi dalja eskalacija mogla odvratiti Rusiju i doprineti ukrajinskoj pobedi, drugi, poput Dženkinsa, upozoravaju da bi takvi potezi mogli izazvati nesagledivu štetu i dovesti svet na ivicu nuklearnog rata.

Reakcija Rusije i Vladimira Putina

Predsednik Rusije Vladimir Putin je, komentarišući zapadne diskusije o slanju dugometnih raketa Ukrajini, istakao da zemlje NATO-a ne samo da razgovaraju o ovim pitanjima, već zapravo donose odluke koje mogu dovesti do njihovog direktnog učešća u sukobu.

Putin je naglasio da bi direktno uključivanje NATO država u sukob u Ukrajini promenilo prirodu rata i da bi Rusija bila primorana da donese odluke na osnovu novih pretnji koje bi to stvorilo.

Putinove izjave potvrđuju bojazan mnogih analitičara da bi dalja vojna eskalacija između Zapada i Rusije mogla dovesti do direktnog sukoba između velikih sila, što bi imalo nesagledivo destruktivne posledice po međunarodni poredak i globalnu bezbednost.

Dženkinsov članak postavlja važna pitanja o granicama vojne i političke podrške Zapada Ukrajini. Dok mnogi na Zapadu vide ovu podršku kao način da se Rusija oslabi i da se Ukrajini omogući da se odbrani, sve je veći broj kritičara koji ukazuju na to da bi ovakva strategija mogla imati suprotne efekte, uključujući produžavanje sukoba, jačanje ruskih tvrdnji o ugroženosti i potencijalnu nuklearnu eskalaciju.

U svakom slučaju, odluka Britanije da odobri Ukrajini korišćenje dalekometnih raketa ima dalekosežne implikacije, ne samo za sukob u Ukrajini, već i za buduće odnose između Zapada i Rusije, kao i za stabilnost globalnog bezbednosnog poretka.

Kroz Dženkinsovu analizu postaje jasno da je nužno pažljivo razmotriti posledice svakog novog poteza u ovom složenom i opasnom sukobu.

Kritička analiza Sajmona Dženkinsa naglašava potrebu za promišljenom i realističnom politikom prema Ukrajini, koja ne bi dalje eskalirala sukob sa Rusijom, već bi nastojala da pronađe održivo rešenje.

Njegov članak otkriva duboke podele unutar britanske i zapadne političke elite, dok istovremeno poziva na razboritost i oprez u rukovanju sukobom koji nosi potencijalne globalne posledice.

Srbija Danas/webtribune