“Odlična vest, ali nije čarobni štapić”: Šta Srbiji donosi investicioni kreditni rejting? – Ekonomija

Srbija je prošle nedelje uspela da dobije dugoočekivani investicioni kreditni rejting, koji je u petak građanima prvi podelio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Agencija “Standard and Poor's” (S&P) podigla je kreditni rejting Srbije sa BB+ na BBB-, čime je naša zemlja prvi put prešla granicu i ušla u elitu, sa investicionim rejtingom.

Ali, iako značajna vest, Srbija je dospela u taj rang sa jednom od tri agencije koji mjere kreditni rejting.

U agenciji Fitch Srbija je i dalje na nivou BB+, što je na korak od investicionog rejtinga, dok je agencija Moody's stavila našu zemlju na Ba2, što je dva koraka od investicionog rejtinga.

Srbija je tako postala prva država na Zapadnom Balkanu, koja nije članica Evropske unije (EU), koja je prešla taj prag i dostigla investicioni kreditni rejting.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović ističe za Danas da je ovo zaista dobra vest, ali “nije čarobni štapić”.

„Ovo je pokazatelj da međunarodne institucije, uključujući i ovu agenciju, ocenjuju poboljšanje ukupnih javnih finansija i investicione klime u Srbiji. Takođe, pridružili smo se grupi zemalja u kojima javne finansije i privreda normalno funkcionišu, a izašli iz grupe najgorih. Ali to neće riješiti sve naše izazove”, ističe on.

Jevtović to objašnjava na primeru da smo dobili peticu na pismenom, ali je semestar daleko, a kraj godine još dalje.

“Potrebna nam je stopa rasta od 4,5 do pet posto, a to moramo povećati tokom nekoliko godina.” Naš model rasta baziramo pretežno na građevinarstvu do 2027. godine, a za to moramo da se zadužujemo, zato je ono što se dogodilo pozitivno. Ali hoće li to doprinijeti da postanemo visokorazvijena zemlja, neće“, kaže naš sagovornik.

Što se tiče druge dve rejting agencije, Jevtović veruje da će i one kratkoročno učiniti isto i podići rejting Srbije.

“Mi bilježimo deficite, ali ne prelazimo granicu da bismo bili nestabilni”. Međutim, koliko je ova pozicija sigurna, teško je prognozirati jer je može poremetiti jedan geopolitički preokret, sve može nestati za jedan dan”, upozorava on.

Jevtović ponavlja da je to dobra vest, ali da su “problemi u našoj privredi strukturni i dublji, pre svega reforma javnih preduzeća, povećanje kvaliteta zdravstva, obrazovanja i infrastrukture”.

Glavni broker “Momentum securitiza” Nenad Gujaničić ističe da bi dobijanje investicionog rejtinga trebalo da bude podsticaj domaćim kreatorima privrednog ambijenta da ubrzaju reforme koje bi omogućile da bolja vidljivost naše zemlje na investicionoj mapi dođe do izražaja. . čak i više.

Strani investitori su svakako važni, ali ih neće biti mnogo kada presuše subvencije, poraste cijena naše radne snage ili dođe period slabije globalne ekonomske aktivnosti. Stoga ovo prije svega treba shvatiti kao poticaj da se unaprijedi domaći poslovni ambijent kako bi se omogućile veće domaće privatne investicije”, smatra on.

Prema njegovim riječima, prednost dobijanja investicionog rejtinga je prije svega bolja vidljivost naše zemlje na globalnoj investicionoj mapi i ulazak u širi krug investitora koji mogu razmisliti o ulaganju u naše obveznice.

Moguće je i da će to podstaći neke investitore na direktna ulaganja u našu zemlju, kaže Gujaničić.

Dodaje da mnogo faktora utiče na to kako će se razvijati situacija oko kreditnog rejtinga.

“Neki od faktora ne zavise od nas, već od globalnih makroekonomskih prilika, pa bi bilo dobro da se fokusiramo na faktore koji su pod našom kontrolom, a tiču ​​se prije svega poboljšanja domaćeg investicionog ambijenta i reforme institucija”, rekao je. ističe Gujaničić.

Naš sagovornik dodaje da je teško reći šta će i kada raditi druge agencije.

Međutim, treba reći da je ovo oligopolsko tržište i vrlo rijetko postoje velika odstupanja između ovih velikih igrača u kreditnom rejtingu, objašnjava Gujaničić.

Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da dobijanje investicionog rejtinga za Srbiju znači veći ugled zemlje i pouzdanost za investicione partnere.

“Također, to znači bolje i pristupačnije uslove poslovanja na finansijskim tržištima, niže kamate, manje zaduženja, duže rokove otplate kredita i slično”, objašnjava on.

Potencijalno, prema njegovim riječima, ova vijest znači još veći priliv kapitala iz inostranstva i veća ulaganja, a time i brži rast i razvoj zemlje.

„Što se građana tiče, oni neće, barem u prvim godinama, osjetiti neki veliki dobitak, ali dugoročno gledano za bolje poslove, rad u višim sferama industrije, a ne kao polukvalifikovana radna snaga, kao i jeftinije zaduživanje“, smatra Filipović.