Ovako je otac nastradalog Miloša opisao sav užas tragedije u Novom Sadu (FOTO)

Crv sumnje POČEO je da me jede kada sam video slike ruševina u Novom Sadu, a Miloš nije odgovarao. Kasnije sam u vijestima vidio ime svog sina na spisku žrtava, dva minuta kasnije ispred kuće je parkirao policijski patrolni automobil. Plašila sam se kakav je, da li je od njega išta ostalo…

Dostojanstven u bolu, ovim rečima je svoju ispovest započeo Goran Milosavljević, otac fudbalera Miloša Milosavljevića (21) iz Knićanina kod Zrenjanina, koji je preminuo 1. novembra kada je pala nadstrešnica na novosadskoj železničkoj stanici. Miloš je na stanici bio sa devojkom Anđelom Ruman (20) iz Stare Pazove, koja je, nažalost, takođe stradala pod ruševinama koje su pale nekoliko minuta pre podneva tog kobnog dana. Prema njegovim rečima, Miloša je video veče pre nesreće kada se spremao za posao.

Kupio poklon za bebu

– Pre nego što je ušao u auto kod kolege, vratio se sa ulaznih vrata i rekao: “Bolje da donesem poklon za bebu, ko zna kada ću stići”. Inače, Miloš i Anđela su kupili poklon za bebu moje ćerke koja se nedavno rodila. Pa kao da je znao – kaže Goran u jednom dahu.

Miloš je u petak ujutru završio smenu i otišao kod sestre koja živi u Novom Sadu.

– Supruga mu radi 10 minuta od stanice i vidjeli su se i čuli prije nesreće. Popili su piće, a onda ga je sestra odvezla u stanicu da se nađe sa Anđelom i dođe u našu kuću. Imali su plan, pošto je njegov rođendan 31. oktobra, da u subotu 2. novembra naprave veliku zabavu na fudbalskom terenu kod nas, ali pogledajte šta nam se desilo. Nismo slavili.

On je potom objasnio kada je čuo da je pala betonska konstrukcija na ulazu u stanicu Novi Sad.

– Bio sam kod kuće, nešto radio. Žena me zove i pita da li sam se čuo sa Milošem, ja kažem da nisam. A ona mi nekako uspaničeno odgovara, “zovi ga i ako te zove, neka se javi meni” – počinje da se priseća neutešni otac dana kada je dobio najtužniju vest.

Bilo mu je malo čudno zašto ga supruga i ćerka stalno prigovaraju i pitaju za Miloša i Anđelu, nešto mu nije dalo mira.

– I ja sam ga zvao, ali se nije javljao. U jednom trenutku sam zamolio suprugu da mi kaže šta se dešava, a onda mi je ona objasnila da se dogodila nesreća na stanici. Mislio sam da je sigurno otišao, možda se ne javlja jer je u autobusu, igra igrice, pa neće odgovoriti ako ga ne prekinemo. Prvo sam to imao napamet – kaže Goran i dodaje da ga je tada nazvao prijatelj.

Foto: B. Grujić

– Rekao mi je da upalim TV i vidim šta se dešava u Novom Sadu. Vidio sam ruševine, lom i tu ruševinu. Onda je crv sumnje počeo da me jede. Zvao sam i Klinički centar Vojvodine oko 13 časova, ali nisam dobio nikakvu informaciju.

Ni njihovi porodični prijatelji nisu mogli da se “miruju” pa su pitali institucije za nesreću.

– Informacija je dolazila polako, pomalo šturo, ali sam imao osećaj u tom haosu. Znao sam da mu se nešto dogodilo, ali nisam znao šta tačno. Nisam znao da li je samo povrijeđen i ako jeste koliko i u kakvom stanju. I ja sam mislio da je povređen – drhtavim glasom priča Goran.

– Zvali su me ljudi iz kluba da pitaju gde je Miloš, jer im nije odgovorio. Htjeli su pitati za popodnevni trening. Nekako mi se činilo kao da me umiruju šaljivim tonom: „Miloše, otkad ima devojku, nije kontaktirao nikome“. Sjećam se da sam im na taj način odgovorio “da su oni momački posao”.

Najteži poziv

Miloševa majka i sestra su, kako dalje navodi, ceo dan bile ispred bolnice i na stanici.

– Supruga me je nekako kritikovala što nisam došao u Novi Sad, a ja sam joj rekao “da se vrati kući i da će nas obavestiti o svemu”. Nažalost, tako je bilo. U 19:50 video sam ime mog sina na vijestima. Javljaju da je povređen – kaže i nastavlja:

– Dva minuta kasnije patrola se parkira ispred kuće. Izađu četiri policajca, dođu da mi kažu da sam izgubio sina.

Poziv koji je tada morao uputiti bio je veoma bolan.

– Pozvao sam suprugu i rekao joj da smo ostali bez Miloša. Naš Miloš je umro. U tom trenutku, kada sam saznao vest, razmišljao sam i o tome da li ću imati snage da ga vidim. Bio je pod tim ruševinama, nisam znao da li je išta ostalo od njega… Mislio sam, nema šta da se vidi – priča Milošev otac.

Povređeni Miloš nije imao teže telesne povrede, što je potvrđeno nakon identifikacije tela.

– Bio je u trenirci, samo su mu trenirke bile krvave. Na bijelim tenisicama nije bilo ni kapi krvi, čak je i njegov telefon ostao netaknut. Imao je povrede na lijevoj strani glave i ramena. On i Angela bili su među prve četiri žrtve – kaže Goran Milosavljević i navodi da odgovorni za nesreću treba da odgovaraju. Pored Angele i Miloša, život je izgubilo još 12 žrtava, dok su tri osobe teško povrijeđene.

(kurir)