Rasim Ljajić tvrdi da mu prijatelji govore “nije normalno” da preuzme Partizan: Bil Gejts bi pobegao od nas, ne dajte pare nekome ko nema izlaz – Sport

On je gostovao u emisiji “Jutro” na TV Prva i dodao da još nije siguran da je doneo dobru odluku kada se prihvatio posla u klubu iz Humske.

– Svi moji prijatelji, oni koji me upoznaju i poznaju, kažu: „Jesi li ti normalan? Šta ti to znači, ne treba ulaziti u to blato, niko iz njega nije izašao čist. Ne treba ti to sada, na kraju života.” Čovek je satkan od čudnog materijala. Dok nisam ušao u fudbal, mislio sam da u politici ima svega i svačega, ali u politici postoje časne sestre za ono što vidite i doživite u fudbalu – rekao je Ljajić, a potom dodao:

– Sve što vidite ispod površine je ružno i teško. Treba tražiti nekonvencionalna rješenja. Ako slijedite pravila, automatski ste na dnu. Lagao bih kad bih rekao da imam dilemu. Još ga imam, ali sada nemam kuda. Odlučio sam i to mi je apsolutno prioritet od svih prioriteta. Ne treba mi slava, ne treba mi novac. Svi koji budemo u tom telu radićemo bez ijednog dinara. Partizanu je potrebna pomoć, a ne Partizanu da pomaže drugima kao godinama unazad. Sada svi koji vole Partizan treba da pomognu u stabilizaciji kluba.

Kaže da klub može samo da napreduje, jer je trenutno na dnu.

– Mogu da se poboljšam, jer gore od ovoga ne može. Ne trebaju nam prevelika očekivanja, to je druga krajnost i opasnost. Niko nema čarobni štapić da donese novac. A sada, da nije bilo države, ne bi bilo ni licence. Država je ponovo izdvojila 2.000.000 eura, klub još 1.000.000. A nova takva obaveza slijedi do 15. januara i ponovo u martu. Niko neće dati nekome ko je hronično bolestan i nema izlaza. Najveći doprinos Partizanu je smanjenje troškova. Nije pogodan za naše opšte uslove. I ovaj budžet, koji je 22.000.000 evra, mora da se smanji za 5.000.000 ili više – objasnio je Ljajić, pa nastavio:

– Obaveze od 10.000.000 prema igračima bi morale biti smanjene na 7.000.000 do 8.000.000 eura. Od tih 10.000.000, čak 5.500.000 su stranci. Ta politika se mora promijeniti da bi se uštedio novac i onda bih zamolio nekoga da nam pomogne. Ko će pomoći sa ovim platama? Neće više dati ni država, ni privatni sektor, ni navijači Partizana. Voleo bih da osvojim Ligu šampiona, ali rastežemo se kao jorgan. Moramo čistiti svoju kuću što je više moguće i ne takmičiti se s drugima.

Ljajić je otkrio i neke detalje sastanka sa trenerom Savom Miloševićem.

– Razgovarao sam sa trenerom i on mi je rekao da ima sedam igrača koji po kvalitetu ne mogu da igraju, ne u Partizanu, već u bilo kom superligaškom timu. Zašto su tamo? Dobro pitaš. Sad me je sramota da objašnjavam šta je u pitanju. Ne znam, ne mogu da ulazim u namere, ali efekat je takav. Imamo sedam igrača koji su beskorisni. Imamo situaciju da je u dva prelazna roka stiglo više od 30 igrača. Ovdje se greška mora svesti na minimum i svaka se skupo plaća. Sa ovim stanjem svaka greška se doslovno udvostručuje.

Jedan od njegovih zadataka biće smanjenje broja ljudi.

– Neko će ostati bez posla, klub od 250 zaposlenih ne može da opstane, jer nema kuda. Ostaće samo oni koji su potrebni. Nisam spasitelj, ali želim da kažem kakva je situacija i da se svi moramo okupiti ako želimo da klub ozdravi. Neću da lovim veštice i tražim krivce, već da nešto uradim, ali aspirin ne leči rak. Ovdje su potrebni rezovi, što bezbolniji. Da dođe Bil Gejts, ne bi dao pare za nešto što nema perspektivu – zaključio je Ljajić.