Zaposleni u “Ribnikaru” nisu pružili pomoć deci nakon što ih je Kosta upucao?

IZ EVIDENCIJE se vidi da su tetka, kojoj još ne znamo ime, razrednica Dragana Tomić i domar Rade Simić, nakon što je Kosta pucao, a prije dolaska profesora geografije Zorana Niševića i policije, bili u vrata. učionice istorije u koje je “VII/2” i niko od njih ušao unutra i pomogao djeci.

To je rečeno na suđenju 27. septembra u parničnom postupku po tužbi porodice Adrijane Dukić (13), ubijene 3. maja 2023. u “Ribnikaru”, protiv Koste, njegovih roditelja “Vladislava Ribnikara”. OŠ i država Srbija, rekla je njihova zastupnica advokat Snežana Dunjić. Zatražila je da se pomenuta trojica saslušaju na sudu.

– Ne znamo da li bi Adriana danas bila živa da su došli i pružili pomoć – rekao je Dunjić.

Zamjenica državnog odvjetnika Sanja Gunjić, koja zastupa školu i državu, usprotivila se njihovom saslušanju, jer je, kako je kazala, danas nemoguće utvrditi da li bi bilo koja njihova radnja dovela do drugačijeg ishoda i da bi to samo odugovlačilo postupak. . .

– Ono što sud treba da utvrdi jeste da li je osoblje škole pružilo pomoć toj djeci, u ovom slučaju konkretno Adriani Dukić. Tvrdimo da nisu i uslijedila je fatalna posljedica. To jutro je došla u školu jer je morala, a škola joj je morala obezbijediti uslove za bezbjedno pohađanje nastave – rekao je advokat Dunjić.

Na suđenju su svedočili profesor geografije Zoran Nišević, pomoćnica direktora i nastavnica muzičkog Ivanka Jovanović i školski policajac Milica Stanković.

Zoran Nišević je rekao da je njegov utisak da je Kosta korektan učenik, koji ispunjava svoje obaveze i da sa njim nije bilo problema.

– Trećeg maja nisam imao prve časove, ali sam u školu doveo decu i suprugu, koja takođe tamo radi kao nastavnica srpskog jezika. Stajao sam na ulazu i malo pričao sa Draganom. Prije početka prvog časa otišao sam u kancelariju i pogledao kartice koje su mi učenici dali. Čuo sam pucnje i bio sam iznenađen njihovim intenzitetom i jačinom, pa sam pomislio da je ispred škole. Kada su se začuli drugi pucnji, istrčao sam i video Sofiju kako leži u prizemlju, Bojanu kako sedi ispod stola i Anu kako sedi otvorenih očiju. Mislio sam da je igra, ali i Dragan je ležao i shvatio sam da su umrli. Djeca su krenula da napuštaju učionice, a ja sam im viknuo da idu prema malom izlazu iz škole i svi smo potrčali tamo. Upoznao sam i suprugu sa studentima, vidio sam i jednu kćer. Svi su izašli za pola minute. Rekao sam im da zovu policiju, da je Dragan ubijen, zatvorio sam vrata i krenuo nazad – ispričao je profesor geografije.

Na putu je, kaže, uzeo kišobran, ne zna od čega da se brani, kao da bi ga kišobran mogao zaštititi od metaka, a bacio ga je kada je stigao do hodnika gdje su učionice.

– Počeo sam da otvaram vrata učionica i prve dve su bile prazne, kabinet matematike je bio zaključan i video sam poluotvorena vrata istorije. Ušao sam i zatekao jeziv prizor. Vidjela sam Adrijanu i Katarinu u prvom redu. Mali tata je pomaknuo glavom, prišla sam mu i ugledala pogled koji nikada neću zaboraviti. Shvatio sam da ima teške povrede i da ga ne diram. Vidio sam da i koleginica Tanja leži i gleda u mene, kao da moli za pomoć. Rekao sam: “Sada dolazi hitna pomoć”. Pitao sam “ima li još koga živog” a mali Veljko je odgovorio. Bio je ranjen u ruku i nogu. Pitam ga “koliko je strijeljano”, a on kaže “samo jedan, Kosta”. Pitam ga “koja Kosta”, a on mi odgovara “naš Kosta”. Pitam ga “gde je sad”, a on kaže “skočio je kroz prozor”.

Nastavnik kaže da je istrčao iz učionice i naišao na policajca koji je uperio pištolj u njega i rekao mu da baci oružje.

– Imao sam samo telefon i rekao sam mu da sam učitelj i da negde u dvorištu puca dečak. Zatim sam se vratio u učionicu i izveo ranjenog Veljka van, kako bismo ubrzali pomoć do dolaska hitne pomoći. Stavili su ga u vozilo. Hteo sam da se vratim u učionicu, da im pomognem, ali su mi rekli da ne mogu, da su doktori tu. Žena me je zvala da vidi šta mi je, da li sam živ, a ja sam joj rekao da su djeca i Dragan ubijeni. Nismo znali šta se desilo sa našom drugom kćerkom 15 minuta. Onda me opet zvala supruga i rekla da se javilo dijete koje ide u razred sa kćerkom iz kabineta matematike i rekla da su svi zaključani.

Nakon toga, učiteljica je poslala vozilo hitne pomoći na mjesto iz kojeg je ranjeni dječak Jovan izašao. Onda se vratio u školu.

– Došao je i direktor i snimak sa kamere u holu škole sam pustio policiji. Vidi se kada Kosta dolazi i Dragan mu objašnjava da ide na čas i okreće se i odlazi kod sebe u portirnicu, kada mu Kosta puca u leđa, a onda i devojke – ispričao je Nišević.

Kaže da je cijeli dan do osam uveče bio u školi, da je odeljenje VII/2 bilo histerično, da je vikala, pa je otišao sa policijom i identifikovao mrtvu djecu, jer ih je sve poznavao.

– Bio sam i sutradan kada su stvari prikupljane, jer sam znao ko gde sedi i šta kome može da pripada, pa sam pernice i stvari koje sam pronašao na klupama, rančeve stavljao u torbe. Vidio sam sve te rupe od metaka u zidovima, stolicama, ruksacima. Krvi je bilo posvuda. Vidio sam Emmin češalj u lokvi krvi. Nikada neću zaboraviti miris krvi i sliku. Sve je trajalo od 9 do 16 časova, rekao je nastavnik Zoran Nišević.

Učiteljica Ivanka Jovanović je rekla da je Adrijanu predavala muziku u 5. i 6. razredu, ali da Kostu nije poznavala i da o njemu ništa nije znala do 3. maja.

– Bio sam u kancelariji sa kolegom iz uprave i odjeknulo je kao petarda. Rekao sam joj “šta je sad” i izašao u hodnik misleći da neko baca petarde. Vidio sam nekoga sa ispruženom rukom, sa pištoljem i pucao u djecu i Dragana koji je ležao. Vratio sam se u kancelariju, ostavio telefon i pozvao policiju u 8:38. Bilo je dvije minute prije kraja časa, jer naši časovi traju 40 minuta, jer smo škola za uzore. Žena iz policije me tri puta pitala da li sam siguran, ja sam rekao da ne znam, pitala me za ime, školu, adresu. Dok sam razgovarao s njom, čuli su se pucnji. Policija je stvorena neverovatnom brzinom.

Učiteljica Jovanović kaže da je potom ponovo izašla u hodnik i nastao je muk. Zatim se vratila na zvanje Hitne pomoći, a pozvala je i direktora. Kada je ponovo izašla, dočekao ju je policajac koji ju je vratio u kancelariju. Kako kaže, bilo im je zabranjeno da bilo kome pričaju šta se dogodilo.

Na pitanja advokata Dunjića, nastavnica muzičkog je rekla da nije došla da pomogne djeci u sali i da ne zna kako to da uradi. Kako je rekla, bilo joj je jasno da nisu živi, ​​jer se nisu kretali, a bila je nekoliko metara od njih.

Školski policajac tog dana, Milica Stanković, rekla je da je bila na “Ribnikaru” oko 7.15 do 7.30 sati, razgovarala sa obezbjeđenjem Draganom Vlahovićem, a zatim je otišla i u Treću gimnaziju da je posjeti, gdje ona je ispratila studente.

– Nisam mogao da budem na dva mesta u isto vreme. Tamo sam obišao školu, dvorište. Čuo sam na radiju da je u “Ribnikaru” naoružana osoba i krenuo sam tamo. Kada sam stigla, na ulazu sam zatekla tetku, profesoricu geografije i moje kolege. Pitao sam tetku šta se desilo, a ona mi je odgovorila nešto nesuvislo. Izvadio sam pištolj i ušao u školu. Video sam Dragana, prišao mu i pozvao ga da vidim da li daje znake života. Čuo sam na radiju da je jedna osoba uhapšena. Vratio sam oružje u futrolu i izašao ispred škole da se uvjerim da mi se niko ne približava.

Kaže da je na radiju čula da su učenici pucali u učionici, ali nije otišla, jer je hitna pomoć već stigla, da je ne uznemirava. Kaže da se ne seća tačno svakog minuta, gde je bila i šta je radila, jer joj je taj dan bio veoma stresan.

Advokat Snežana Dunjić imala je primedbe na njeno svedočenje, jer kaže da postoje snimci koji ukazuju da nije govorila istinu i da je njen rad čista simulacija rada.

Izuzetno važan svjedok

Pozvana odeljenje VII/2 Dragana Tomić nije došla na suđenje. Sudu je poslala medicinsku dokumentaciju u kojoj navodi da je njeno zdravstveno stanje loše i da je učešće u sudskom postupku, kada je u aprilu svjedočila u drugoj tužbi protiv Kecmanovića i škole, izazvalo retraumatizaciju i pogoršanje njenog stanja, te sugeriše da koristeći svoj iskaz i ono koje je dala u Višem tužilaštvu.

Dukićeva advokatica Snežana Dunjić zatražila je od suda da utvrdi da li ona može svjedočiti.

– Drugarica iz razreda je za nas veoma važan svedok i za nju imamo mnogo pitanja koja nisu postavljena u drugoj parnici. I tada je imala medicinsku dokumentaciju da je bolesna, pa je došla. Tvrdimo da zaposleni nisu blagovremeno pružili pomoć oštećenima i predlažemo sudu da pogleda snimak – rekao je Dunjić.

Takođe je zatražila da se bivša direktorka Snežana Knežević i Kostina učiteljica 6. razreda Nada Bulatović suoče na sudu o razlozima odbijanja Kostinog prelaska u drugu smenu, a potom i o razlozima za prihvatanje, jer se njihovi iskazi razlikuju.

Zamjenica ombudsmana Sanja Gunjić prigovorila je tome kao suvišnom jer je, kako je rekla, sve već razjašnjeno.