Ivana Stefanović, doktorka Hitne pomoći, opisala je kako je izgledalo kada je stigla u Osnovnu školu “Vladislav Ribnikar” 3. maja 2023. godine.
Danas se obeležava godinu dana od masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” kada je 3. maja 2023. godine ubijeno 10 osoba, devet učenika i školski čuvar. Ivana Stefanović, doktorka Hitne pomoći, bila je te kobne srede u školi u kojoj je ubijeno 10 osoba i opisala je scene užasa koje je zatekla. Tog jutra je sastanak trajao duže jer je moralo da se pokrije sve od prethodnih dana zbog praznika, a ćerka ju je pozvala iako je imala jasne instrukcije da je zove samo ako nekome ozbiljno nije dobro.
“Ona me je zvala u vreme dok traje školski čas. Znate, prvo što razmišljate jeste zašto vas dete zove za vreme školskog časa i zašto koristi mobilni telefon, a onda sam se javila i ona mi je brzo rekla: ‘Mama, molim te, nemoj da prekidaš vezu, ozbiljno je. Možeš li da pošalješ ekipu Hitne pomoći, neka devojčica je povređena, upucana…’. Odgovorila sam: ‘Mogu, naravno!’, a onda nakon par sekundi sam čula nastavnicu u pozadini kako priča i nešto joj govori. Ćerka mi je tada rekla: ‘Mama, ne brini, poziv je primljen!’ i spušta mi slušalicu“, započinje doktorka Stefanović.
Okrenula se ka kolegama na sastanku i pitala ih da li oni možda nešto znaju o dešavanjima u “Ribnikaru”. Potom su krenuli ka kol centru Hitne pomoći.
“Krenuli smo ka našem kol centru da vidimo šta se desilo. Tu smo saznali da su dve ili tri ekipe već poslate. Nije prošlo par sekundi, putem radio veze se javio doktor Stijačić i rekao da se u ‘Ribnikaru’ desilo nešto strašno, da pošaljemo sve raspoložive ekipe i da ima mnogo povređenih. Ja sam tako sa prvom sledećom ekipom krenula put ‘Ribnikara’ “, dodaje Stefanovićeva.
Prema njenim rečima, mislila je da se neko povredio od petarde i nijednog trenutka nije mislila da će zateći ono što je zatekla par minuta kasnije. Tražila je od koleginice rukavice jer je očekivala sitne povrede.
“Kada se sanitet parkirao, ja sam samo koleginici rekla: ‘Molim te, daj mi rukavice’… Uzela sam ih sa namerom da pomognem za neke sitne rane. Taj scenario da ćemo mi imati masakr u jednoj školi, to je za mene bilo nešto nepojmljivo“, nastavlja doktorka Stefanović.
Sačekao ju je nastavnik geografije kojeg ona poznaje. Pozvao ju je da dođe u određenu prostoriju, a ona taj prizor nikada neće zaboraviti.
“Ja sam krenula za njim ne očekujući ono što me je zateklo. A onda, ponašate se kao u nekom filmu. Evo sada, godinu dana kasnije, znam koga sam videla na zemlji, znam kakve su rane bile, znam da tu ne možete ništa da uradite i samo sam razmišljala da ne kvarim ono što će policiji posle biti značajno, da pazim huda hodam kad već ne mogu da pomognem“, navodi Stefanovićeva.
U učionici gde je bilo odeljenje VII-2, već je bila njena koleginica, doktorka Krulj. Pomogli su nastavnici istorije i jednoj devojčici.
“Ušla sam i pitala je kakvo stanje, a onda sam joj rekla: ‘Kaća, ova devojčica još diše!’. Prišla sam joj i sa ekipom sa kojom sam došla, zbrinuli smo je onoliko koliko smo mogli. Potom sam se okrenula i videla nastavnicu koja se tada pridigla i videli smo da je živa i nju smo odmah zbrinuli. Nažalost, više nikome u toj učionici nismo mogli da pomognemo“, priseća se doktorka Stefanović.
Ona objašnjava da su sve lakše povređene druge kolege već odvele. Ona je ostala sa policajcima.
“Krenula sam za policajcima, ali onda sam videla da oni nisu završili svoj posao i da im smetam. Oni su čistili školu, neka odeljenja u tom trenutku još nisu izašla. Policajci su me pitali: ‘Gde ćete doktorka?’, ja sam im odgovorila da idem tamo gde ima još povređenih. Sve vreme sam razmišljala o nekima koji su lakše povređeni. Valjda vaš mozak odbija da prihvati da je ovo realnost“, napominje doktorka Stefanović.
Prvo koga je videla bila je ministarka zdravlja Danica Grujičić kojoj je ispričala šta je videla na licu mesta. Istakla je da je otišlo šest ekipa do škole, na licu mesta bili su za tri ili četiri minuta, a osvrnula se i na scene u učionici njene ćerke.
“Njihova nastavnica je posle prvih pucanja izašla da vidi šta se dešava. Svima je bilo čudno, časovi su tek počeli, vratili su se sa mini raspusta. Prerano je za petarde, a nije ni kraj školske godine. Ali, u školi ništa nije nemoguće. Vratila se u učionicu i potražila je ključ u torbi koji je srećom tu bio. Mogao je da ne bude. Zaključala je vrata, a neko se hvatao za kvaku. Ne znam šta bih rekla na to. Ne idem dalje od toga da su vrata bila zaključana i da je moje dete koliko-toliko bilo bezbedno“, podvlači doktorka Stefanović koja je za kraj rekla da su se sva deca iz odeljenja njene ćerke sklonila ispod prozora i svi su brinuli jedni o drugima.
Vidi opis
“NAŽALOST NISMO MOGLI NIKOME DA POMOGNEMO” Doktorka Hitne pomoći opisala užasne prizore masakra u Ribnikaru
Skloni opis
AD
AD
AD
AD
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/A.B.)
Izvor: mondo.rs
Pratite nas na Facebook-u | Twitter-u | YouTube-u
Dio Vijesti.TV medije.
WPAP (81)
