Običaji za Veliki četvrtak i petak

Velika je nedelja uoči Uskrsa, dana kada je Hrist ustao iz mrtvih. Donosimo vam tradicionalne običaje na Veliki četvrtak i Veliki petak, i glavno pitanje – kada se farbaju jaja.

Po verovanju, kako nalazimo u Srpskom mitološkom rečniku, o Velikom četvrtku se otvaraju rajska vrata:  sve što se udeli sirotinji ovoga dana vidi se u raju. Ne kuvaju se jela, ali se kuva i jede mlada kopriva, jer: neće grom u koprive, ni bolest na onoga ko ih toga dana jede.

Veliki petak, koji se naziva i Raspeti petak, tog dana strogo se posti, po običajima se jela ne kuvaju, osim kopriva. To je dan Hristova raspeća, pa se zato ovoga dana nisu prihvatali ekseri i igle, da se ne bi pozleđivale  Hristove rane.

Po verovanju, u gluvo doba noći za časak se zemlja zatrese, vode prestanu da teku i vetar da duva. Domaćica rani u zoru, oboji nekoliko jaja i na svakom, pomoću nalepljenog voska, dobije beo krst.

U Sremu se ovoga dana boje jaja u žuto, a u subotu u crveno. Jajima se omrsi domaća čeljad na Uskrs. Tada svako čeljade proguta pupoljak od leske, a to je vrsta narodnog pričešća.

 Ne jede se beli luk; metla kojom se pomela kuća baci se preko potoka.  Po verovanju ko umre na Veliki petak, tome duša odlazi u raj.

Ne zaboravite samo na Čuvarkuću. Prvo obareno i obojeno uskršnje jaje koje se čuva godinu dana. U nekim krajvima zemlje ono se ono zakopa u njivu sa usevima kao žrtva božanstvu koje štiti useve. Korube od uskršnjih jaja bacaju se u mravinjak, da bi kokoške obilato nosile. 

Srbija Danas/Gloria/Prenela: T.O.